Izlet s Izetom

Piše: Miljenko Mitrović

Vozeći se na partiju belota u Deželu, konstatirali smo već u Zaprešiću da bi Izet Fazlinović na predsjedničkim izborima bez problema pobijedio Kolindu, Nikolića, Izetbegovića, Pahora, Vujanovića…

Koliko ga ljudi vole pokazalo se već na granici kada je policajka, gledajući osobnu Mustafe Nadarevića, oduševljeno kliknula:
-Ja vas obožavam !

Uslijedila je spika, stvorila se kolona vozila iza nas, a kad smo Fec, Ćošo i ja pokušali prekinuti idilu na graničnom prijelazu javio se Mujica:
–Šta je pizdojalci ? LJubomorni ste!

Pričam ekipi kako su mi u Crnoj Gori vjerovali da poznajem Catherine Daneuve, Ali MacGraw i još puno svjetskih faca, ali kad sam rekao da znam i Mujicu , da često kartamo i družimo se, odmahnuli su rukom kao da sam malo munjen. Mujica nam odmah servira vic iz Montenegra:
Ubio Crnogorac ženu nakon trideset godina braka i sudac ga pita :
-Pa zašto nakon toliko godina ?
-Mislio sam ja danas ću, sutra ću, danas ću…i vrijeme prođe.

U zafrkanciji eto nas u Sromlju kod poznatog vinara Romana Matijašića. Nakon obilne degustacije kupujemo, a Roman čiji je pra praujak bio vozač Ferdinanda koji je nastradao u Sarajevu, omiljenom Mujici poklanja butelje. Sljedeća postaja je eko restoran “Riba in pol” i simpatična gazdarica Ana Kranjčić.

-O,moj ljubimac Izet-razdragano je Ana dočekala Mujicu, a nas kao da nije ni bilo. Uslijedila je narudžba šarana i pastrva, a onda dva kralja i start belice za piće i klopu.
Prisjetih se između dva dijeljenja svog zadnjeg boravka u Sarajevu, gradu u kojem su nekad svi bili raja. Svaka ulica tamo ima čopor pasa koje nitko ne smije dirati jer ne da Europska Unija. Kažu da su sve kastrirali, a jedan Sarajlija mi reče:

-Nije mene strah da me psi pojebu .Bojim se da me ne ujedu!
Sretoh na Baščaršiji i svoju staru frendicu Mirjanu Hrgu koja mi reče da je zbog tih pasa sa sobom nosila hranu kad je radila noćnu na tamošnjoj TV.

Rođendan pred smrt

Redatelja Dražena Ferenčinu-Feca karta je samo tako „srala“ pa smo mi ostali samo statirali.
-Pozivam vas sve 10.veljače na svoj 50-ti rođendan u Viroviticu.
-Zašto u Viroviticu ?-znatiželjan sam.
– Zato što Fec taj dan ima premjeru kod Mirana Hajoša u Virovitićkom kazalištu-odgovara Tomislav Palinić-Čoša kojeg je Anja Šovagović označila sivom eminencijom hrvatskog glumišta pa ga sad zovemo i Sivi.

– Što režiraš?-pita Mustafa.
-Galovićev tekst „Pred smrt“-uzvrati Fec , a ja pomislih kako je zgodan ročkas Pred smrt.
Adut po adut i eto nas do palačinki koje je opet dobio Fec, a kad je trebalo platiti oglasila se gazdarica Ana:

-Kad je Izet Fazlinović u mom restoranu onda je sve piće gratis.
A vjerujte mi, pijuckalo se od pet popodne do ponoći. I bilo je toga dosta pa je slikavanje s gazdaricom bilo čista radost, pogotovo nas trojice koji smo izgubili od Feconje. Srećom, nestalo je grah salate pa smo u povratku uživali u čistom zraku bez puki –puki gdje je Čošica kralj paga Mujica zbog Armanijevih mirisa od milja zove Pukica.

Mujo na baletu

Kako smo se lijepo družili s Mustafom Nadarevićem evo i par viceva o Muji koje sam čuo u Sarajevu:
1.
–Đesi bio?-pita Suljo Muju
-Ma vodilo me na neki balet.
–Šta ti je to bolan balet?
-Ma skupi se raja, pa uleti neka pravo luda ženska i nešto se ko baca, pa bi da poleti, pa ne može. Prileti joj ondak neki kuronja, pa bi je jebo, pa ne bi, pa bi jebo, pa ne bi, pa je najzad digne, pomiriše picu i baci…
2.
Pita Mujo svoju Fatu.
-Mogul’ te zvat Eva?
-A što ba?
-Pa zato što si mi prva.
-A mogul’ ja tebe zvat Peugeot?
-A što?
-Zato što si mi 307!
3.
Pita Mujo Fatu:
-Što ima za ručat?
-Ništa!
-Pa bolan jučer nije bilo ništa.
–Skuhala ja za dva dana!