Mrcine: “Shelter Music” – Sklonište za svakoga

piše: Siniša Stojanović Sinister

Tako mi je kurvanjski ušetala u um.
Ona se ušunjala, sporo, beskompromisno, kao mačka, ne priznajući nikakav otpor.
Poput otrova je uzimala, opet i opet, dok nismo klonuli oboje.
Čitaoče, verujem da se pitaš o časnim namerama mojih reči.
Pomišljaš da govorim o mističnoj ljubavi, aveti, perverziji, ali naprotiv, ne pogađaš.
Priča nas odvodi na posve drugu stranu.

Zagledao sam se svojim unutrašnjim uhom u jednu pesmu. Whoroscope.
Zagledao se dubokim okom i ona me je hipnotisala.
I onda, kao sa starog kalendara, fotoalbuma, sa Super 8 trake otpale su korozije, patine i boje, istopljene razlile se, pomešale, kao mašta, sporo i temeljno, u njoj.

Filmski projekat nekog postmodernog autora, neko bi pomislio. Ali ne, ipak, sve je to u muzici.

Teško je ne zapitati se koliko iskustva i emocionalnog sadržaja leži u skloništu zvanom Shelter Music, kako je svoj, drugi po redu, album nazvala beogradska grupa Mrcine.

Brže bolje, dok sam još bio pri sebi, pisao sam Vladi Jovandiću, sa zahtevom da mi pošalje ceo album ili da ga postavi na net, pošto je sasvim nemoguće naći ostatak pesama igde drugde osim kod autora. Skoro da sam protestvovao u apelovanju na njega da učini nešto povodom slučaja Whoroscope/Shelter Music (imam tu vrstu privilegije da lično poznajem enorman broj muzičara pa samim tim postoji otvorena mogućnost da drsko zatražim materijal kada za to postoji potreba; nadam se da drug Vlada neće zameriti). Kez.

Gde je nastavak Whoroscopea?! Gde je Shelter Music?!
Vlada je uslišio moje molbe, i pored toga što sam čekao više nego što sam očekivao, album je napokon našao put do moje mail adrese. Danima sam, kao narkoman, udarao “refresh page” u nadi da će se stanje na stranici promeniti.
Napokon, nakon skidanja, slika je izgledala ovako:

1. All your holes
2. Another day
3. Whoroscope
4. Hear my woman
5. Mud, Lust & Clouds (Blues II)
6. We’re Gonna Dance
7. Come To Me
8. Dead And Gone
9. Decay
10.Have I Failed You

U aleji velikana domaće muzičke scene, na spomeniku njoj samoj, počeli su nicati cvetovi…

Usred zime, kad je nevreme u vremenu, dok sam slobodnog uma lelujao po mreži preslušavajući sveže sadržaje iz pećnice iznenađujuće živahne muzičke produkcije, naleteo sam na ovaj biser; a biser se, kako to već samo u bajkama biva, pretvorio u bisernu ogrlicu, koju sam bio spreman ukrasti, direktno iz virtualnog izloga.

Prvi biser: All your holes
Videćete jasne tragove britanskog post-punka i post-punka britanskih kolonija.
Post-punka na prelasku u dark. Sa jakim uticajem američkog folka, opet punka i kantautorske scene.
Bowiejevske glem provenijencije prostiru se preko Cavea, the Damneda, Bauhausa, Sistersa, Curea,
Placeboa…
Svejedno, spisak nastavite sami ako želite, ali u ovom slučaju spisak i nije prekopotrebno nastavljati.
“All your holes” je ultimativni energetski shock. “I’ve never been so alive!” – poručuju Mrcine i tim refrenom kao šamarom otvaraju i potpisuju svoj album. Ako ovu pesmu budete pustili bilo gde u bilo kom klubu, verujte mi da će vas ljudi pitati šta je to i odakle vam. Slobodno je možete gurnuti u prime timeu, negde između Cavea i Iggy Popa, Bowieja, Joy Divisiona (Gun Cluba, Thin White Ropea). Biće to pogodak u centar mete.
Prava doza čistokrvnog rockenrolla sastavljena od garažnog punka, glema, sa malim začinom senzibila grupe the Doors.

Drugi biser: Another day
Prava predstavnica muzike benda Mrcine, skoro kabaretska, transička, šamanska, repetitivna i sa dugim klavijaturnim instrumentalom koji pesmu dovodi gotovo do voodoo ili gipsy razine. Pesmu uvodi bass gitara svojim klackajućim dvotonalnim rifom, na koji se nadovezuje isto tako dubok i čvrst glas Matije Jovandića, koji uz pomoć veštičijih pratećih vokala iz pozadine izvodi ovaj skoro pa pozorišni muzički komad.
Bez obzira na sve ove spiritualne i kreativne momente, naći ćete se pred jednom izvrsnom rok pesmom koju ćete poželeti da čujete još bezbroj puta.
A tek smo stigli do druge pesme na albumu…

Treći biser: Whoroscope
Na ovu stvar će odlepiti ženski deo populacije, kao i muški deo ljubitelja sentiša, amerikane, kantautora poput Leonarda Cohena(Nimoya), Boba Dylana, Townesa van Zandt-a, bendova poput Tindersticksa, Echo & the Bunnymen (Zjeko i Bananamen)…
Predivna pesma za koju se ne ne moze reći ni da je sretna ni da je tužna, ni da je jesenja/zimska/letnja/ proletnja.
U tom smislu je univerzalna, uniseks, za sva doba i osećanja. Ne verujete? Probajte sami.
Provejava neodoljivošću jedne sete, uzimajući nas sebi kao kurva vremena koja nam kroji dane.
Kanda svi danas prodajemo svoje vreme u bescenje, a Whoroscope kako su ga Mrcine nazvale, obuhvata i nadgleda sve se/zone bez izuzetka.
U tom slučaju je natalna karta, svih nas, danas, ista.

Četvrti biser: Hear my woman
E ovo je roštiljanje za dušu na raskršću. Tvrdi blues rock, upregnut visokim srednjim tempom, kao iz dubokog grla Teksasa dolazi ova dvoipominutna katarza, u maniru poznih Butthole Surfersa ili reanimiranih Allman Brothersa. Matija vrišti Hear my woman,  i sagoreva odlazeći dalje u ludački vortex, na putu usamljen i go u sedlu jašući – looking for somebody/almost anybody/looking for somebody/somebody like me
Hear my woman!

Peti biser: Mud, Lust & Clouds (Blues II)
Tipičan glem početak sa klavijaturama i zvečkama koje kao fanfare najavljuju nešto veliko.
Veliko je to što se stvar iz nebesa vraća na zemlju pod pete i prati korak jednog usamljeng čoveka, njegov kao kandžom artikulisan glas koji se blago otrže, uz zvuk basa, bubnja, onda gitare i klavijatura koje čekaju iza prvog ugla ulice da se pridruži ovom blues cirkusu, koji kao procesija korača gradom, kao ispraćaj, ciganski rekvijem.
Ovaj blues je onaj kada se dobar čovek oseća kao ludak, pijan od svojih želja, isparenja čvrstih i tečnih goriva.

Šesti biser: We’re Gonna Dance
Ova pesma zvuči kao NYC osamdesetih kome su stigli da se priključe, i u međuvremenu sazru, britanski punkeri pomešani sa nasleđem bluesa, funka, i kompletnom savremanom crnom muzikom.
Mrcine su sanjale da su se na probi sastali Toxido Moon, the Rolling Stones, The Strenglers, The Fall i napravili pesmu od koje se predmeti pomeraju i gibaju tela, kao po komandi.
Super plesna numera sa rhythm & blues gitarom i basom koji vozi funk liniju nalik na Rare Earth.

Sedmi biser: Come To Me
Jedna balada postfolkera, radnika, protestanta, moderna epika i lirka ordinarnog čoveka koji je odlučio da postane pesnik. Nežna melodija, uz dominantan Matijin glas, bubanj na rim shot-u, klavir Eltona Džona i harmonika the Pougesa.  Ljulja se kao brod na vetru i nemirnom moru, valja se kao talas ruma na jeziku. Pitka kao bol kaže – Come to me!

Osmi deveti i deseti biser: Dead And Gone, Decay, Have I Failed You
– Sastavljaju jedan bravurozni autorski muzički broš u kojem ćete uživati silazeći niz album. Pesme u kojima je tempo lakši, gde su aranžmani usavršeni, pravljeni za potpuno prepuštanje dinamici i muzičkom doživljaju kog nose emocije svuda gde Mrcine žele.
Jer Oni u ovom delu slušaoca potpuno drže u šaci; povlačeći se unazad prave prostor slušaocima da
im se u potpunosti pribilže. I tek kada se oni potpuno pronađu u njihovoj zoni, Mrcine tek tada pokazuju svu svoju širinu kretanja, neopterećeni više ni stilovima, ni uticajima, ni ičim drugim do potpunom predavanju muzičkom performansu, koji je svojstven samo velikim bendovima koji su uspeli da razviju sposobnost da nas polako prevedu u veliki transički doživljaj.

Shelter music(2013) „Slušaj najglasnije!“

MRCINE are:
Vladimir Jovandić – guitar, vocals
Matija Jovandić – vocals, guitar
Jelena Tanasijević – keyboards
Marija Tanasijević – back vocals
Aleksandar Ilić – bass, back vocals
Ognjen Nikolić – drums

lyrics – Matija Jovandić,
except All Your Holes, Whoroscope, Hear My Woman lyrics – Vladimir Jovandić
music – Vladimir Jovandić
arrangement – Mrcine
Engineered and mixed by Ivan Petrović
At P3 Studio (www.studiobigz.com)
Belgrade, May / June 2013.
Back vocals on Whoroscope: Milica Cruella Ružičić
Photo by: Bojana Rosić
Artwork: Divna Vojinović

https://www.facebook.com/mrcine.bend

http://www.last.fm/music/Mrcine/Shelter+Music