Drak iz Igre Staklenih Perli za Anwu: Imamo sjajnu ekipu i mislim da zvučimo bolje nego ikad ranije

Razgovarala: Snježana Žilka

Povodom nedavnog koncerta Staklenih Perli – The next Generation, kultnog srpskog benda, koji je prošle godine nakon skoro 3 desetljeća odlučio ponovno zasvirati, porazgovarali smo sa utemeljiteljem samih Perli Draškom Nikodijevićem ‘Drakom’.

Dakle Drak, čija je ustvari bila ideja za reunion Perli nakon skoro 30 godina, koliko je sada novih članova, a koliko ste uvezli novih snaga?

2011. sam se posle 25 godina provedenih u Americi vratio u Beograd. Uželeo sam se bio svirke sa svojim starim prijateljima, pa smo veoma brzo okupili originalni sastav Igre Staklenih Perli i krenuli sa probama. Održali smo dve svirke u Beogradu u 12. mesecu kao Igra Staklenih Perli, a vecć trećem mesecu ove godine došlo je do osipanja, pa smo od originalne postave ostali samo Wolf i ja. Odlučili smo da nastavimo kao IGRA STAKLENIH PERLI THE NEXT GENERATION. Sada imamo sjajnu ekipu i mislim da zvučimo bolje nego ikad ranije.

Znači razlaz orginalnih Perli se dogodio relativno brzo (nakon dva albuma) praktički na početku, koji je bio glavni razlog tome?

Ja sam bend bio napustio pred samo snimanje drugog albuma, jer nisam bio zadovoljan muzičkim materijalom drugog albuma, a bend se ubrzo posle toga i raspao. Teško je odrediti stvarne uzroke uzroka, ali mislim da je došlo do razmimoilaženja između Zorana Lakića, našeg orguljaša, i ostatka benda jer je on insistirao na zvuku u kome dominira njegova Farfisa organa, dok je ostatak benda više gravitirao ka “gitarskom” zvuku. (Zato smo, posle raspada Igre Staklenih Perli, Vojkan Rakić i ja napravili White Rabbit Band u kome nije ni bilo klavijatura….)

O čemu govori ‘Apokaliptus’, novi album sadašnjih Perli,misliš li da nas čeka smak svijeta za par tjedana?

APOKALIPTUS zaista najavljuje kraj sveta, ali istovremeno i nailazak jednog novog razdoblja u ljudskoj evoluciji. Jos su hipici 60ih godina najavili dolazak doba Aquariusa u kome će vladati ljubav, razumevanje i međuljudska saradnja. Moj učitelj meditacije Sri Sri Ravi Shankar je često govorio o nailasku perioda mira na planeti u trajanju od oko 5000 godina. To vreme nastupa sada. O tome u biti govori APOKALIPTUS.

Koja je razlika sadašnjeg zvuka benda,i starih Perli?Da li su mlade snage doprinjele nekim novim idejama?

Za razliku od starih Perli, IGRA STAKLENIH PERLI THE NEXT GENERATION ima povećanu dinamiku, bolji ritam i kristalno čist zvuk (za to veliko hvala Koji). Priznajem, izgubili smo nešto od onog “mističnog” zvuka Perli sa Prvog Albuma, ali smo zato otkrili nove horizonte produkcije, nove dimenzije zvuka. Drago mi je da smo na snimanju APOKALIPTUS-a imali prilike da eksperimentišemo i sa stilom i sa zvukom. Na albumu su gostovali Koja (Disciplin A Kitschme), Ljubomir Djukić (Elektricni Orgazam, Collateral Damage), Dejan Utvar (Partibrejkersi, Kazna za Usi) i Spomenka Milić. Sa svima njima me vezuje dugogodišnje prijateljstvo, sa Kojom se znam od malih nogu, sa Ljubom sam u prošlosti zajedno i svirao i išao na kurseve meditacije, čak smo i u Indiju isli zajedno 2006. Spomenku znam preko časopisa Treće Oko u kome se puno govori o legendama o kraju sveta. Bilo mi je bilo veliko zadovoljstvo da podelim svoju ljubav sa svojim prijateljima na stvaranju ovog albuma. Mislim da APOKALIPTUS sadrži u sebi i veliku dozu duhovnosti, koju raniji albumi nisu imali.

Nazivaju vas kultnim Kraut rokerima, psihodeličarima, sada i progresivcima.Kako bi vas ti okarakterizirao što se tiče žanra?

Koliko se ja sećam, u 70-im zvali su nas “jugoslovenskim Pink Floydima”, a onda kad je u 90-im godinama nemac Thomas Werner osnovao u Nemačkoj Kalemegdan Disk i krenuo da izdaje nova izdanja Igre Staklenih Perli, počeli su nas svrstavati u kraut rock. U New Yorku sam u jednoj radnji našao nas Prvi Album na CD-u, a našao sam ga u “kraut rock” sekciji.

IGRU STAKLENIH PERLI THE NEXT GENERATION vidim kao jedan altrenativni rock bend koji je uvek otvoren za eksperiment i za istraživanje novih muzićkih horizonata.

Kako je izgledao proces stvaranja ovoga albuma?

Dakle, u trećem mesecu smo se oformili kao IGRA STAKLENIH PERLI THE NEXT GENERATION i odmah se postavilo pitanje naseg identiteta: da li ćemo svirati samo stare stvari ili ćemo praviti i novu muziku, da li ćemo zvukom pokušati da oponašamo nekadašnji zvuk ili ćemo ići na više “contemporary” varijantu… Odlučili smo se za kombinaciju svega navedenog i počeli praviti i nove stvari. Onda negde u petom ili šestom mesecu je neko predložio da bi trebalo snimiti i singl. Nismo mogli da odlučimo koju stvar da izaberemo kao singl, pa smo rešili da napravimo EP sa četiri stvari, ali nismo mogli da odlučimo koje četiri stvari, pa smo ih na kraju (u eksploziji kreativnosti) snimili dupli album sa 11 muzičkih numera. Prva i poslednja stvar na albumu su nastale tokom snimanja.

Ja sam odavno želeo da saradjujem sa Kojom na nekom muzičkom projektu, pa je to bila dobra prilika. On nam je miksao zvuk na beogradskom koncertu u Gun klubu, a rado je prihvatio da radi kao producent na snimanju APOKALIPTUS-a. Na snimanju u Digimedia studiju je vladala veoma opuštena radna atmosfera, gosti muzičari su dolazili i odlazili, koristili smo miks digitalne i analogne tehnologije…. Dosta smo ekperimentisali, puno toga se desilo na licu mesta, dok je ceo album ipak zadržao super radiofonični zvuk.

Naslovnica vaših albuma od ranije su pozante po izuzetno kvalitetnom artworku. Tko vam je radio naslovnicu za ‘Apokalipso’?

Artwork jer radio Pedja “Wolff” Vukovic, nas perkusionista i illustrator. On je radio ilustracije za skoro sve albume Perli, kako za domaća, tako i za nemačka izdanja. Wolff je izuzetan crtač i njegovi radovi savršeno idu uz muziku Perli.

U Domu Omladine Beograda biće izložba njegovih originalnih radova od 17. do 21. 12. 2012.

Koliko je danas lakše plasirati glazbu publici, uz sve te društvene mreže te internet kao krajnji glavni prijenosnik svih mogućih poruka svijetu, koji je kao filter veoma rijedak i svašta propušta?

Pa, svako vreme ima i svoje prednosti i svoje nedostatke. Nekada je jako teško bilo doći do ploče, a samim tim do radio i tv difuzije, a sada uz pomoć laptopa svako može snimiti muziku solidnog kvaliteta i okačiti je na youtube. Konkurencija je prevelika i opet je teško doći do publike.

Međutim, verujem da je kvalitet sam po sebi jedna pokretačka energija i da dobra muzika nađe načina da dopre do publike.

Što si radio u međuvremenu nakon raspada Perli? Gdje živiš trenutno?

Nakon raspada Perli sam napravio sa Vojkanom, gitaristom Perli bend koji se zvao White Rabbit Band i sa tim bendom smo proputovali celu bivšu Jugoslaviju. U Zagrebu smo 1986. gostovali na televiziji i nastupali u Jabuci.

E, onda je meni već 1987. vec bilo dosta svega, pa sam zapalio za New York, gde sam radio kao prevodilac za američku vladu i izucavao meditaciju, reiki i slične discipline. Posle dugih godina treninga postao sam učitelj Art of Livinga i reiki majstor-učitelj. Godinama sam predavao meditaciju po zatvorima, centrima za rehabilitaciju narkomana i u mentalnim institucijama.

Dosta sam svirao i objavio nekoliko CD-ova sa različitim muzičarima. Interesantan je CD na kome sam svirao djembe u grupi koja se zvala Bhakti Singers. World music.

Onda sam se 2005. iz New Yorka preselio u državu Michigan i tamo sam pet godina pokušavao da uživam u blagodatima provincijske Amerike, međutim taj eksperiment nikako nije uspeo, pa sam odatle 2011 pobegao nazad za Beograd i za sada mi je super ovde.

Dosta si putovao po svijetu,što bi izdvojio kao najljepše iskustvo sa svojih putovanja? Kada bi morao preporučiti meni jednu jedinu destinaciju na cijelom svijetu za posjetiti, koja bi to bila?

Santa Monica, California!